Finansije i Osiguranje - Srbija

Banke se oslobodile loših kredita

Kada je pre tri i po godine Srbija započela program sa Međunarodnim monetarnim fondom problem nije bio samo minus u državnoj kasi, već i stabilnost finansijskog sektora. Udeo problematičnih zajmova  (NPL) u 2014. godini iznosio je više od petine svih bankarskih plasmana, tačno 22,2 odsto.

Trenutno je učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima (na kraju marta 2018) palo na 9,2 odsto. Narodna banka (NBS) je već saopštila da je to najniži nivo NPL-a od 2008. godine i da su oni praktično pali na pretkrizni nivo.

U prošloj godini nivo problematičnih kredita smanjen je za 140,8 milijardi dinara što je oko 1,2 milijarde evra. To što su za toliki iznos smanjeni problematični zajmovi ne znači da su se građani i privreda za toliko para i razdužili bankama. Naprotiv, banke su iz svojih bilansa otpisale čak 100,1 milijardu dinara što je oko 840 miliona evra. U istom periodu prodali su potraživanja teška 53,3 milijarde dinara što je oko 450 miliona evra i to pravnim licima izvan bankarskog sektora.

Kod nas uveliko postoji tržište problematičnih zajmova i time se bave specijalizovane agencije. Naša je specifičnost što oni mogu da kupuju samo plasmane banaka prema firmama, odnosno pravnim licima, ali ne i od građana. U ovakvim transakcijama banke prodaju zajmove za tek pedeset, pa i četrdeset i trideset odsto nominalne vrednosti.

Zoran Grubišić, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji, kaže da su rezultati smanjenja NPL-a impresivni.

– Smanjenjem udela loših zajmova banke su povećale nivo kapitalne adekvatnosti i samim tim povećale stabilnost na eventualne stresove. Otpisom i prodajom banke su rešile problem, a u slučaju kupovine tih zajmova neko drugi je preuzeo rizik – kaže Grubišić.

U Narodnoj banci kažu da je smanjenje NPL-a na jednocifren iznos rezultat upravo njihovih podsticajnih mera, ali i ostalih relevantnih institucija, koje su bile uključene u rešavanje ovog problema.

Dodatno, rekordno niski iznos NPL pokazatelja postignut je zahvaljujući primeni Strategije za rešavanje problematičnih kredita, koja je doneta u avgustu 2015. godine i Odluke o računovodstvenom otpisu bilansne aktive, koja je stupila na snagu 30. septembra 2018. godine. Od donošenja Strategije za rešavanje problematičnih kredita, bruto NPL pokazatelj je smanjen 13 procentnih poena.

U NBS potvrđuju da je smanjenju udela loših zajmova doprinela „široka primena politike otpisa i ustupanja potraživanja” što je tržišni pristup rešavanja problematičnih kredita i predstavlja opšteprihvaćenu praksu rešavanja, koju primenjuju moderne tržišne ekonomije.

Na naše pitanje da li poboljšanje profitabilnosti banaka u 2017. godini, jer su ostvarile profit od preko pola milijarde evra, duguju čišćenju bilansa u NBS odgovaraju.

– Poboljšanje profitabilnosti banaka u 2017. godini posledica je značajno nižih gubitaka, koje su banke obračunale po osnovu kreditnog rizika u odnosu na 2016. godinu, i jednokratnih prihoda ostvarenih po osnovu konsolidacije bankarskog sektora Srbije. Istovremeno, ublažavanje monetarne politike NBS u prethodnom periodu, uz efekte pojačane konkurencije među bankama, rasta ekonomske aktivnosti i pada premije rizika zemlje, uticalo je na znatan pad kamatnih stopa na kredite, a što je posledično uticalo i na smanjenje neto prihoda od kamata i naknada kao dominantnih izvora profita banaka koji su zabeležili blagi pad na međugodišnjem nivou. Sa druge strane, otpis problematičnih kredita, ili takozvano čišćenje bilansa, nije imao značajan uticaj na finansijski rezultat bankarskog sektora, jer su banke u 2017. godini izvršile otpis kredita po osnovu kojih su u najvećoj meri pretrpele gubitke u prethodnim periodima.